Šta raditi u planini ako grmi?
Stvari koje treba poštovati da bi umanjili i izbegli opasnost od udara groma:
• Pre svakog odlaska u planinu ili u prirodi morate proveriti vremensku prognozu. Najbolju kratkoročni prognozu možete naći na www.hidmet.gov.rs
• Ako je prognozirano loše vreme ne idite u planinu.
• Olujno nevreme je najčešće u letnji mesecima i to popodne i predveče.
• Informišite sa kako izgledaju oblaci iz kojih nastaju oluje – kumulunimbusi.
• U slučaju oluje i grmljavine, najbolje se sklonite u čvrsto sklonište.
• U kući izbegavajte prozora, ne stojte kraj otvorenih vrata, dimnjaka, metalnih predmeta kao što su slavine, utičnice i prekidači, takođe nikako ne koristite žične fiksne telefone.
• Kada vidite munju izbrojite 30 sekundi, ako čujete grom pre, potražite sklonište. Opasnost od munja i grmljavine je i 30 minuta od zadnje viđene munje.
• Pećine i doline dobra su zaštita, ali ne i mali previsi ili plitke jame sa kojih curi voda.
• Svaki prevodnik struje koji je iznad ramena povećava opasnost direktnog udara.
• Mobilni telefon ne privlači u velikoj meri munje, ali ga najbolje stavite u ranac i zaštitite od vode. Jer vam može zatrebati ako je potrebno pozvati pomoć.
• Ne stojite u grupi, ako hodate u koloni pravite veće rastojanje, jer ako slučajno udari munja biće manje povređenih.
• Izbegavajte izložene tačke, posebno usamljena stabla i ivicu šume.
• Ne stojte blizu vrhova, stena, grebena.
• Sve metalne predmete ostavite i nemojte ih nositi tokom oluje (štapove, cepine, rančeve sa metalnim ramovima).
• Nemojte da stojite u blizini strujnih vodova, dalekovoda…
• Munja može udariti 15 km ispred i posle oluje, tako da može udariti iako je vedro nebo.
• Gumeni đonovi i gumena odela nisu zaštita od groma.
• Ako ste u šumi zaklon potražite ispod manjih stabala i grmlja.
• Ako ste na otvorenom prostoru tražite najniže mesto, kao što su doline koje nemaju vode.
• Ako ste na otvorenom i nemate gde da se sklonite najbolje čučnite spojenih nogu i savite se napred stavljajući ruke oko kolena ili njima pokrijte uši. Stavite ispod sebe (nogu) ranac, jaknu i ne dodirujte rukama podlogu. Najbitnije je da ste što niži i da što manjom površinom dodirujete tlo.
Šta raditi u slučaju udara groma?
• Pozovite pomoć što pre.
• Procenite da li postoji još opasnosti i da li možete prići povređenom.
• Ako je povredjeni u nesvesti i normalno diše postavite ga u bočni položaj.
• Započnite davanje prve pomoći ako povređeni ne diše. Proverite sve disajne puteve i oslobodite ih. Započnite masažu srca. Ako ne diše obema rukama vršite kompresiju grudnog koša 100 do 120 puta u minutu, dubina 5 do 6cm. Ukoliko unesrećenik nije počeo disati, ponoviti postupak ili početi sa davanjem veštačkog disanja.
• Zbrinite rane i opekotenine.
• Povređenog što pre prebacite u bolnicu uz stalnu kontrolu životnih funkcija